Nezaobilazna znamenitost Aleksandrovca, i kada je u pitanju turistički obilazak i kada su u pitanju kulturna dešavanja u gradu, jeste Zavičajni muzej Župe.
Ovaj Muzej zvanično postoji od 27. januara 1991. godine, ali može se reći da je nastao mnogo ranije. Još je sedamdesetih godina 20. veka profesor istorije Miloslav Bondžić okupio oko sebe gimnazijalce koji su radili na sakupljanju, čuvanju i predstavljanju istorijskih bogatstava Župe u okviru udruženja Collegium historicum. Rad ovog udruženja sačinjavao je osnovu Zavičajne zbirke, koja je tokom osamdesetih godina bila izložena u aleksandrovačkom Domu kulture. Početkom devedesetih, konačno, i Zbirka je prerasla u Muzej. Od tada je i smešten u kući popa Marka, zgradi koja je pod zaštitom države zbog svoje autentične arhitekture.
Muzej poseduje preko 3000 predmeta koji pripadaju etnografsko-arheološko-istorijskoj zbirci, zatim fototeku sa preko 6000 fotografija i negativa, kao i biblioteku sa preko 1400 knjiga.
Najvredniji eksponati Muzeja i oni koji privlače najveću pažnju domaće i svetske javnosti jesu neolitske statue vinčanske epohe sa Vitkovačkog polja, koje su bile na izložbama u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Japanu. Lady of Aleksandrovac (Miladija), Venus de Župa (Grozdana), Madame de Vitkovo (Ružica) i Madame de Venčac (Kadivka), i nove figurine, otkrivene pre dve godine, svetski su poznate i uvrštene u kataloge poznatih svetskih muzeja, poput onog u Nici. U aleksandrovačkom muzeju čuva se ukupno 24 figurine koje pripadaju vinčanskoj kulturi. Od 22 figure sačuvano je 11 glava figura i 11 delova tela (biste, torza, celo telo bez glave, noge).
Od prošle, 2020. godine, a nekako zahvaljujući epohalnom otkriću iz leta 2019. godine, Zavičajni muzej Župe ima status ustanove zaštite umetničko-istorijskih dela. Novi status pruža ovoj kulturnoj instituciji mogućnost da neometano i temeljno istražuje neolitsko nalazište u Vitkovu i srednjovekovni grad Koznik – dva arheološka lokaliteta za koja je Zavičajni muzej odgovoran.
Novi status omogućio je i dugo čekano renoviranje Muzeja. Radovi su još uvek u toku. Objekat će izgledati savremenije, biće klimatizovan i bolje osvetljen, što je od velikog značaja za najznačajnije eksponate. U planu je i ugradnja audiovodiča na više jezika. Postavka će nakon renoviranja imati drugačiji izgled. Naime, podrumski prostor, do sada uglavnom korišćen za književne večeri, biće prilagođen za stalnu postavku, a ona će biti organizovana tematski. Osim suvenirnice i biletarnice, u podrumu bi trebalo da se nađu eksponati u vezi sa modenom istorijom Srbije i Župe (industrijalizacija posle Drugog svetskog rata, Drugi svetski rat, međuratni period, Prvi svetski rat, period Kneževine i Kraljevine Srbije, ustanci). U prostoru na spratu do punog izražaja bi došle vinčanske figure i srednjovekovni eksponati. Renoviranje će stvoriti prostor i za artefakte iz depoa Muzeja, a u planu je i uspostavljanje konzervatorske radionice.
Zavičajni muzej sarađuje i sa drugim muzejima i ustanovama u zemlji. Pre nekoliko godina Etnografski institut SANU sa Zavičajnim muzejem Župe radio je na istraživanjima nematerijalne kulturne baštine Župe. Rezultati ovih izučavanja objavljeni su u jednom tematskom „Župskom zborniku“. ,,Zbornik“ je časopis koji objavljuje naučne radove o istoriji, geografiji, jeziku i nematerijalnom blagu Župe uopšte, izlazi jednom godišnje u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju. Manifestacija ,,Koznik – grad vitezova“, brojne izložbe, promocije knjiga i predavanja – sve su to delatnosti ove župske institucije.
Zavičajni muzej nalazi se na samom kraju pešačke zone u Aleksandrovcu i otvoren je svakog radnog dana od 8 do 15 časova. Zaposleni će vam ljubazno i kompetentno pokazati kulturno blago Župe.
Projekat „Župska razglednica“ realizuje se u saradnji sa Opštinom