Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 
Жупска берба                                                                                     назад
Винска улицаВинска улицаВинска улицаФонтана винаФонтана винаФонтана винаФонтана винаФонтана вина

„Моја Жупа, моја океанија“. Тако је почињао своје над беседе уводничар – колумниста у листу „Жупска берба“, наш, Милосав Мирковић – Буца, књижевник, песник, критичар, боем...  осведочени Жупљанин, што и није баш лако бити. Са ове четири речи у наслову стари вук од пера, заљубљеник у Жупу и св њене дарове од Бога и природе, ненаметљиво је представљао читаоцима све вредности Жупе – историјске, културне, привредне, спортске, људске, завичајне...

Још крајем 19. века, на путу према Копаонику, први председник Српске академије наука професор доктор Јосиф Панчић, истакао је привредно-туристичке предности и могућности Жупе које треба презентирати широкој, заинтересованој јавности. У листу „Југославија“ од 6. новембра 1931. године, већ у првој шлајфни стоји записано: „Берба се у Жупи сматра као нека свечаност. Због тога Жупљани примају у време бербе, у приличном броју госте из Бруса, Крушевца и других места. Берба је у целој Жупи почела истог дана, пуцањем прангија! Пољана је одјекивала од песме раздраганих берача. Облак дима дизао се изнад винограда, од најобичнијег сиромашка који поседује виноград са стотину – две чокота до богатог домаћина, сваки је за тај дан спремио прасе, добро угојеног овна а многи и говече на ражњу, мноштво је гостију који долазе само ради бербе и провода, ту се налази и мали број трговаца, извозника који долазе ради куповине грожђа...“

Наравно, Жупа и њено виногорје су били надалеко познати и много раније, пре те 1963. године када је све и званично почело, а почетак бербе грожђа прослављан је вековима уназад. Иницијативу за ову, сада надалеко познату манифестацију, су покренули жупски винари, виноградари и воћари који су желели да свој мукотрпни једногодишњи рад претворе у угодно финале и споје лепо са корисним. Идеја која је кренула да се остварује 1963. године одмах је прихваћена од свих тадашњих структура. Председник општине а за њим и школовани и полуписмени, машинци, пекари, угоститељи месари, домаћице, трговци, пензионери, ђаци... Свако је хтео да да свој допринос да се привредно-туристичко новорођенче нормално развија, и да дочека дубоку старост. Почетак није био лак. Тада није било „Маракане“, базена, хотела, хале, градског трга, фонтане, радио станица, новина, професионалаца... Није било ни много састанчења а све проходне идеје су радо и правовремено прихватане, без обзира од кога долазиле. Циљ се знао – „Жупска берба“ постаје име и презиме Жупе и њених виноградара. Коначна верзија манифестације утврђена је и непромењива, где су сви били спремни на одрицања да започето траје, уз стално дограђивање и усавршавање. Привреда је била у зачетку а општина неразвијена, али Жупљани, богати духом и оптимизмом, заљубљиени у своју Жупу и своју Жупску бербу нису посустали. Тај занос су приметили и препричавали многи посетиоци из читаве ондашње Југославије.

Централна места догађања су биле двориште Основне школе, Зелена пијаца и Цуцулин шатор „Цар Лазар“ и чувена овчетина са купусом. „Жупска берба“ почиње да буде покретач развоја. Гради се објекат по објекат, почиње да мирише асфалт а стиже и вода. Жупом, пре, за време и после бербе, дефилују врхунски научници, уметници, спортисти, боеми, трубачи... у Жупи су саветовања, смотре, изложбе, ревије, презентације, концерти... Ту су јагњићи прасићи, волови и бикови, ракије, а наравно највише је вина.

Гостију је увек било много. Долазили су организовано и неогранизовано, колективи, екскурзије, пензионери, богати и сиромашни, сви профили од научника и државника до шибицара. По правилу, готово се сви поново враћали да захвале прошлогодишњем гостопримству и затим одмах најављивали долазак и наредне године.

Ове године нам се „Жупска берба“ дешавала по 44. пут. Десетине хиљада гостију из земље и иностранства су се четири дана гостили и дружили са гостопримљивим Жупљанима.

Фонтана вина. Вечни симбол Жупске бербе сваке године представља праву  атракцију. Десетине хиљада гостију имају прилику да богата гурманска јела, залију вином, из јединствене у свету, фонтане вина која симболизује непресушност жупског виногорја и из које се бесплатно пије колико се хоће. Тако Жупљани часте своје госте вином које није стекло славу на брзину. Присуство винове лозе и вина докази су питомости предела и гостопримства људи. За више од четири деценије колико Жупљани званично обележавају бербу, Жупу је посетило преко два милиона људи а са фонтане се попило најмање исто толико вина. Сваке године, генерални покровитељ и традиционални донатор фонтане вина је „Вино Жупа“ која обезбеђује око десет тона чувене жупске ружице.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac