Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 
Рекли су...  
          

О ЖУПИ

О ЖУПСКИМ БОГИЊАМА

ЈОСИФ ПАНЧИЋ – КОПАОНИК И ЊЕГОВО ПОДГОРЈЕ

„...Пре него што бисмо оставили Копаоничко подгорје, не буди вам тешко да ме још за који тренутак пропратите кроз чувену, али овамо у нашим крајевима доста слабо познату, Жупу.

Она лежи на источном подножју Нерађе, оне горске косе за коју сам казао да се од Жељина Сухом Рудишту пружила. Последњи огранци ове косе, пошто би се у равницу спустили, укрштавају се са другим огранцима који од Жељина силазе, и све то прави као неку мрежу од сниских хумова, који отворени од истока и југа, а заклоњени од запада Нерађом и Жељином, од севера Левачким планинама, поред јако валовите земље, која им површину покрива, имају у себи све услове који каково место за винодјелије угодним чине. Зато се овде већ у давнашња времена одомаћила ова грана пољске привреде, чему на потврду служе свакојаке народне традиције: ту ће вам се показати место – Селиште – где народ држи да се родио цар Лазар; у Ракљанском пољу причаће вам о бору који је израстао од гранчице  што царица Милица на дан рођења свога сина у земљу забоде;  у Ботуњу ће вам се показати гиџе које је посадио сам цар Лазар; за вино  од тих гиџа ће вам се причати како не може да преврије, већ остаје свакад слатко; ту се чују још многе друге скаске, које природњак не уме свакад да доведе у сагласност са познатим му законима, али којима мора да се поклони, као лепим умотворинама народног духа, у које народ завија своју тугу за бољом прошлости и своју оданост према својим врлим прецима. Пак и сад, пошто су давно минула времена која те скаске спомињу, пошто је нестало властеле и царева, који би Жупљане примером и поуком на живљу  радњу одобравали, Жупа је остала што је и пре била, место где се производи много изредно вино, којим се већи део јужне наше Србије поји.

Жупа у ужем смислу, тј. без села, састоји се из три порте, ракљанске, кожечке и ржаничке, тако названих од потока који туд теку, а у сваку порту иде већи или мањи број – свега 26 – пољана, од којих најмања, Боцка, има 88, а највећа Велика Крушевица, 300 пивница. Пољане те личе на врло збивена села, само што су куће без димњака, јер су једино нато одређене да се у њима пиво храни. Пивнице су, као и у Крајинској, већином направљене од брвана, покривене су гдешто ћерамидом, другда даском, а највише трском и кровином; понеке су дубоко у земљу укопане, највише имају један бој, а гдешто су озидане на два боја; на горњему има по која соба или оџаклија, где се имућнији Жупљани за време бербе или другом приликом који дан задржавају.

Радња око жупског лозја, као што тамо зову винограде, доста је проста. Место за нов виноград разоре се, ако је равно, или се направе ровине особитим ашовом – риљцем, који се може само у Жупи видети; у те ровине мећу се саднице; виногради се у Жупи не загрћу, већ се држе само две покопнице, које су овде довољне стога што се и на највлажнијој години, због јако вапновитог земљишта, виногради не траве. Грожђе које се ту већином сади јесте скадарка, зачинка и сисача. Од мотике добивају се у родној години два товара вина, а после толико у средњој. Вино се претаче двапут у години, о причести и кад лоза цвета. Старијега вина од три године у Жупи нема.

Вино је жупско ван Жупе познато као врло густо и јако опоро, а таково и јесте због тога што се у мешинама или старим фучијама преноси и што му се том приликом додаје вода, коу ниједно црно вино, а најмање жупско, због многе екстрактивне материје, коју садржи, нипошто не  сноси. Ко пак има прилике да Жупу походи и обиђе неколицину, макар најобичнијих, пивница, тај ће наћи да је жупско вино бистро, питко, необично лепо бојено, често особитог, пријатног мириса, понекад обилато шећером, а свакад богато алкохолом, и сагласиће се са мном да ће се оно у најодличније производе свога рода бројати, чим се буде настало да му се уреднијом радњом, пробирањем грожђа, брижљивијим неговањем вина и дужим чувањем прибаве или сачувају она својства која по природи овог места има, а сувише ако се олакшањем саобраћаја оне запреке отклоне које винску трговину, више него икоју другу, задржавају...“.

МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ - "БЕЛЕШКЕ УЗ ПУТ"

Милан Ђ. Милићевић у својим „Белешкама уз пут“, 1862. године пише: „...одавде се пут пење уз брдо Ботуњско, на које кад се изиђе разглашена Жупа представља се у свој лепоти својој. Докле око вата, све је покривено красним виноградима. У мом веку нисам видео толико винограда на једном месту. Зато ударим нарочито преко сред ти благословени садова. Празна месташца што би међу виноградима остала покривена су подрумима. Ова сеоца од сам подрума, овдешњи људи зову пољане“...“говораху ми да у Жупи има и на више од 70 аки пољана, а број подрума у пољанама не силази ниже од 30 а пење се (и то врло често) и до 300. Може се замислити – каже Милићевић – колико винограда има у свој овој доиста благословеној Жупи. Само деси ли се газда у „Пољани“ од преко десетог подрума зове и моли да се сврати к њему и да се попије која чаша вина или комовице.“ На другом месту у делу „Кнежевина Србија“ издатом 1876. године Милићевић говорећи о Округу крушевачком каже о Жупи и њеним пољанама следеће: „средина пак округа, благословена Жупа, поред хране и стоке рађа много вина, које је већ чувено као „Жупско вино“ и даље „виногради су, осим високих планинских места, свуда напредни, а раде се просто али са вољом, највиши их има и најбоље роде у Жупи... која је готово сва покривена виноградима, тако да тамо рећи Жупа и рећи виногради значи готово једно исто. С тога се ту винова лоза одавно одомаћила, и шири се све више и више. У Општини ботуњској, у месту Прибојевцу, прича се да су били још цара Лазара виногради“.

Описујући изглед пољана у истом делу Милићевић каже: „Међу виноградима где је остало места незасађена лозом, начињене су пивнице за вино. Пивнице су једна уз другу, да се једва између њих може проћи. Такав скуп пивница, овде се зове пољана“... „Пивнице су ове као и у Крајини, маом од брвана; покривене неке ћерамидом а највише кровином, па је озго натрпана винова лоза; неке су дубоко укопане у лозу а има их и на два боја. На горњем боју има по која соба и оџаклија, где се имућнији домаћини задржавају кад раде винограде, или кад их беру. Ово је тим потребније, што виногради у Жупи имају не само Жупљани, него чак Горњоибровци и Копаоничани. Жупско вино пије се у већем делу јужне Србије“.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac