Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 
Збиркеее             
                   АРХЕОЛОГИЈА     ИСТОРИЈА        ЕТНОГРАФИЈА
Lady of Aleksandrovac
Madam da Vutkovo
Venus de Zupa
Madam de Vencac
Бронзана секира из Тулеша
Фибуле
Римски појас
Копље
Стрела са Козника

АРХЕОЛОГИЈА


Жупа александровачка је веома стара област која је миленијумима имала свој географски, историјски, етнички, етнографски и културни идентитет. О томе потврде налазимо у материјалним остацима праисторијских, античких и средњевековних култура, као и у писаним изворима богате историје овог краја. У свим историјским епохама истицала се особеношћу као поднебље погодно за интензиван живот. Својим природним благодетима, изузетним географским положајем и жупном климом, Жупа је омогућавала идеалне услове за континуирано насељавање ове области од праисторије до данас.

Винчанска култура

У Завичајном музеју Жупе чувају се четири скулптуре од теракоте које представљају остварења првих праисторисјких земљорадника, који кроз њих рефлектују смисао постанка и опстанка на овом простору. Монументалност која их одликује је усамљена појава и представља непроцењиво културно благо, пред којим су се поклонили и највећи: Британски музеј, Дански двор, Музеј Тера амата у Ници и многи други. Пред науком је велика загонетка коју и даље чувају „Жупске сфинге“: Lady kof Aleksandrovac, Venus de Župa, Madame de Vitkovo и Madame de Venčac. Оне су најзначајнији експонати од обиља пронађеног материјала са локалитета Витковачко поље, које се налази на 4 км источно од Александровца. Овај археолошки материјал припада периоду неолита, прецизније Винчанској култури која је на простору Балкана егзистирала од 5500 – 4000 год. Пре нове ере. Витково представља локалитет који је дао највећи број фигурина и статуета у Србији пропорционално степену истражености локалитета. Али осим фигурина пронађено је и велики број керамичких посуда: тањири, пехари, жртвеници, просопоморфни поклопци и минијатурни судови од пречишћене, добро печене и углачане глине. Такође је заступљена кремена и камена индустрија. Велики број камених секира и ножића говоре о њиховој активној производњи и употреби.

Метално доба

Кад је реч о насељавању овог подручја током металног доба, постоји један случајни налаз који се чува у археолошкој збирци Завичајног музеја Жупе који би могао да се припише млађој праисторији. Реч је о бронзаној секири са лепезастим сечивом који је пронађен у селу Тулеш. Немогућност прецизног датовања и културног опредељења нимало не умањује значај овог веома вредног налаза.

Римљани

Присуство Римљана на овој територији потврђено је кроз неколицину налаза који се могу хронолошки везати за период антике. Вероватно најзначајнији и најзанимљивији налази из периода касне антике јесу случајно пронађени делови појасне опреме у самом граду Александровцу, на месту Ивковића кућа. У питању је бронзана копча са правоугаоном алком и такође правоугаоним оковом који је завршен додатком облика пропелера, без очуваног трна. Копча је ширине 51 мм, а дужине 52 мм и припада типу Гала, који се хронолошки може сместити у IV век. Уз поменуту копчу пронађено је пет бронзаних апликација облика пропелера који су стилски идентични са оном на окову копче. Дужина апликација крећу се од 48 до 50 мм. Ови налази скупно чине део појасне гарнитуре уз коју је пронађена и крстаста фибула, дужине 84 мм и ширине 52 мм. Фибула има правоугаону стопу која је при крају проширена и орнаментисана мотивима концентричних кружића на крају  и код корена лука. Овај тип фибула се датује у другу половину IV века.

Идентична крстаста фибула пронађена је у предграђу Александровца на локалитету Џодин виноград. Фибула је такође од бронзе, али је овај примерак врло оштећен – стопа је искривљена. Диментије ове фибуле су 87 мм дужина и 57 мм ширина и такође се датује у период краја IV века. Овакви налази упућују на војно присуство и интерес Римске власти на овој територији. У селима Пуховац, Љубинци, Трнавци и Лаћислед се налазе места која се називају Градишта, а на којима су се налазила касноантичка – рановизантијска утврђења на којима су и данас видљиви остаци.

Средњи век

Што се средњевековних локалитета тиче, Жупа александровачка је такође пребогата локалитетима. Постоји преко тридесет цркви и црквишта од којих су најпознатији средњевековни манастири Дренча и Руденица и остаци средњевековних цркви Аранђеловице и Урошевице у селу Ботурићи. Уселу Гаревина, на узвишењу Перуникина вода или Црквиште пронађена је монументална камена крстионица.

Средњевековни град Козник смештен је на купастом узвишењу надомак реке Расине изнад села Грчак. Приликом археолошких ископавања, која су вршена крајем седме деценије прошлог века, поред многобројних уломака грнчарије, камених ђулади различите величине, многобројних правоугаоних плочица које су биле део оклопа и других налаза, пронађено је 2275 стрелица малих димензија од кованог гвожђа од којих се један мањи део налази у Завичајном музеју Жупе.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac