Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 
Пољане                                                                                                назад
ПокрепЛукаревинаКрушевицаЦрвена ЈабукаЦрвена ЈабукаЦрвена ЈабукаКрушевицаЛукаревинаЦрвена ЈабукаЦрвена ЈабукаЦрвена ЈабукаЛукаревинаЛукаревинаКрушевицаКрушевицаЛукаревинаЛукаревинаЛукаревинаЛукаревинаКрушевицаКрушевицаКрушевицаКрушевицаКрушевицаЛукаревинаЛукаревинаЛукаревинаЦрвена Јабука

Пољане су специјална група виноградарских насеља која су у таквом облику још једино очуване у Жупи, ако се изузму сличне (али не исте) пивнице у неколико села у Неготинској крајини. Смештене су у централном делу жупског виногорја, у непосредној близини Алекандровца.  Настале су и остале усред винограда.

Назив „пољане“ за овакво насеље, уместо „пивница“ и „виница“, свакако долази отуда што су ове подигнуте у атарима изван села, које народ назива општим називом „поље“. Пољане у Жупи су веома стара насеља руралне архитектуре која на посетиоца остављају незабораван утисак. Подизали су их у виноградима како планинци са околних планина (Копаоника, Гоча, Жељина, Ибарске долине...) тако и земљорадници чији су виногради били близу села. Пољане са свих страна окружују центар виногорја - Александровац. До данас је очувано укупно 24 оваква насеља. По величини су врло различите, па би се могле груписати у три групе. У веће пољане могу се уројати: Крушевица, Покреп, Велика Раљкља, Смонице и Црвена Јабука. У пољане средње величине спадају:  Калуђерка, Лукаревина, Вуков До, Велико Борје, Мало Борје, Јарушка пољана, Марковина, Мала Ракља, Горње Стањево, Доње Стањево, Јежевица, Прибојевац и Парчинска пољана. Сасвим мала насеља су пољане Боћска, Ботуњска, Старачка, Дреначка, Куманац и Голубовац. У прошлости их је било знатно више. У литератури се тај број пење на 70.

После подизања нових винограда, обнављане су старије и изграђиване нове зграде, са подрумима, већином на два боја.

У њима бораве виноградари у доба радова, а особито за време бербе, када овде живи већи број чељади. Тада се доноси из села и потребно посуђе, које се враћа чим се берба обави. Нажалост, миграцијом становништва из села у градове све су ређе овакве појаве. Када се берба заврши и обаве главни радови, пољане би опустеле. У њима су остајали једино један до два чувара, којима се плаћало у новцу или у натури. У новије време, откада је већина пољана стално насељена, чувара више и нема.

Као што је речено, пољане су постојале још од давнина у свим виноградарским потесима жупског виногорја, и то на одређеним местима, која су била најпогоднија у локално-географском погледу. Тога места се свако придржавао, не тежећи за оснивањем посебног насеља или зграде на другом месту. Да ли су раније поједине пољане припадале једном селу или већем броју села не може се сигурно тврдити. Зна се само то да су у једној пољани преовладавали виноградари из једног или више суседних планинских села. Посматрано из даљине, пољане се не разликују од села, али кад се у њих уђе, те разлике су очитије. Зграде су већином прибијене једна уз другу, са сразмерно малим двориштем. Сокаци су уски.

Као што је раније поменуто, данас у Жупи постоје 24 пољане, у којима се број зграда креће од 20 до 200 али су готово све  руиниране или урбанизоване. Ипак чини се да још није касно да се неке од њих обнове. Последњи је час да се изврши валоризација и амбијентална обрада ових урбаних целина. Неопходно је што пре приступити конзервацији објеката и изради прилазних путева и других неопходних инфраструктурних објеката. Несумњиво да у низу неодложних послова, најозбиљнији задатак представља функционална ревалоризација ових урбаних целина. Њихове зграде, често треба не само санирати, већ и наменски уклопити у савремене туристичке токове. Пољане ће само тако постати нови репери на туристичкој  карти не само Жупе већ и Србије.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac