Почетак

 
 
Манастирак
            

  

       

Манастирак, црква посвећена светом Роману, како је народ одвајкада зове, према легенди је за време Турака била сведок страшне трагедије.

Старина Васа Карајовић, који је умро 1922. године Радивоје Матић, Живко Матић и још неки сељани из Мрмоша и Лаћиследа, пренели су причу да су се Срби носили мишљу да се ослободе од Турака и да су Турци када су то предосетили појачали војску у Крушевцу и забранили зборовање и заветине, богомоље, а нарочито су се плашили богомоље код Светог Романа у Манастираку. Ту је у то време било забрањено свако окупљање.

Једном приликом, на дан светога Романа, у Манастирак се сакупила цела Жупа. Дошао је народ од преко Мораве, Расине и сву околину су прекрили чаршавима на којима су поставили разна јела. Одједном је налетело јато гавранова и из кљунова су почели да бацају измет по окупљеном народу. Балега је падала а народ се чудио шта се ово збива па је морао да сакупи сву храну и чаршаве у торбе и бисаге, да покупи черге и ћилиме и да се склони од те погани.

Убрзо се видело да је неки издајник јавио Турцима за српски скуп код богомоље па Турци ударе преко брда на незаштићени народ и отпочну да бију и убијају.

Велика се погибија десила тада код цркве а погинуо је и свештеник који је тога дана држао свету литургију и помен Милошу Обилићу за кога се и данас верује да је рођен баш на овом месту. Прича се да је поп бежао ка једној узвишици где су га Турци стигли и хтели да му  одсеку главу али је он измакао па су му одсекли длан и то се место данас зове „Попова шака“. Поп је даље бежао а Турци за њим. Где су га стигли и одсекли му руку то се место зове „Попова рука“ а где су му одсекли главу место се зове „Попова глава“. После погибије, кад су Турци отишли, народ из околине се сакупи, покупи погинуле и попа, па све сахране, на неких сто метара од места где су побијени. Над гробом попа ставили су један камен и то се место данас зове Попов гроб.

 

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac