Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 
Црква у Трнавцима                                                                           назад
 
Црква у ТрнавцимаЦрква у ТрнавцимаИконе у Цркви у ТрнавцимаИконе у Цркви у ТрнавцимаИконе у Цркви у ТрнавцимаИконе у Цркви у ТрнавцимаИконе у Цркви у Трнавцима

О цркви

Црква у Трнавцима сазидана је, по предању, у доба Немањића а на њеним темељима крајем 18. века скромна црква – брвнара, која је служила до 1862.године. Подигао ју је крајем 18. века неки игуман Јосиф. Игуман Јосиф био је и први учитељ у селу. До цркве се налазио и црквени конак у коме је учио манастирске ђаке псалтиру, часловацу и другим књигама. То место се данас зове „Поповац“.

Једнога дана дође код цркве сеоски субаша Ибрахим – бег и одузе конак од игумана Јосифа и на том месту подиже хан у коме је седео са заптијама. Хан огради палисадом и дуго се то место звало „турска њива“. То је било на имању браће Поповић. Игуман Јосиф је протествовао, и жалио се кадији и муселиму. То је субашу Ибрахим – бега наљутило и једнога дана дође код цркве те ишиба игумана и његове ђаке. Субаша Ибрахим – бег оскрнавио је тада цркву, пуцао је у иконе, појахао коња окренувши се репу а коњ се уплаши и у трку појури уз поток где овај паде и погибе, а поток где је погинуо народ прозва „Ибрахимовац“ данас Брајинац. Игуман – учитељ Јосиф, подигао је, на месту где је данас школско здање у Трнавцима, нов конак и продужио и даље да учи ђаке.

Ово је прига учитеља Лазара, летописца злегињске школе, међутим, да ли је била икаква црква – брвнара крајем 18. века не може се са сигурношћу тврдити. Оно што је сигурно то је да је данашња црква у Трнавцима направљена 1862.године, што потврђује једно писмо упућено начелнику Козничког среза. Други важан податак који говори да је те године саграђена црква у Трнавцима је књига „Српска Православна Црква у Краљевини Србији“, од 1895. године, где се наводи 1862.година као година изградње цркве у Трнавцима.

Препис:

Начелнику Среза Козничког:

„Обштина ова на одобрењу власти духовне начинила е цркву у Трнавцима коим сада принадлежи 18 села околни овај цркви. Народ доста труда и трошка поднио, и нешто прилозима, и потрошена е доста обштинска каса док е црква начињена, и све потребе у цркви набавила. Сада пак када е црква у добро стање доведена и са свим потребама снабдевена народ сваког празника цркви овој мложеством долази, у тој надежди да се пречествује, и друге нуждне потребе христианске дужности извршује, па када свештеника нема код цркве ради извршења свештенобдуствија са тугом враћа се кући, и губи надежду према овој цркви, што у њој није свршио онај задатак христианске дужности.

Народу е жао и тешко што е оволико труда и трошкова поднио, а никакове ползе од ове цркве нема, тражи да се свештеник овој цркви одреди, који ће сваког празника у тој бити и дућности своје и народне извршавати, да неби народ према овој цркви оладнио веома и надежду изгувио, и о власти посумњао, што му е одобрила те се трудио и у залудно трошио а свештеника не одређује. Вама ово достављамо и покорно молимо, да код више власти, од старне народа да се светеник овој цркви што пре одреди, како би се мој народ задовољио и сумња она коју сада сваки у себе носи отклонила.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac