Коришћени текстови:
Милослав Бонџић
Гордана Тошић
Марија Марић
Драгомир Бонџић
Мирољуб Милинчић
Милорад Сијић
Илија Јокановић
Иван Брборић
 

         Почетак

 
 

Александровачка Жупа

Писмо грађана Кожетина Краљу Милану и Принцу Александру Обреновићу и Указ Краља Милана о промени имена града

Љубодраг Живадиновић
Стари Александровац, 1926.
Стари Александровац
Стари Александровац
Стари Александровац
Стари Александровац
Стари Александровац


 

Александровачка Жупа је питома котлина смештена у централној области такозване уже Србије, између планина које припадају Родопском систему и захватају масиве: са југозапада Копаоника (2017m) и његовог огранка Нерађa (1350m), са запада Жељина (1785m) и Равне планине (1543m) са севера планине Гоч (1123m) и његовог огранка Љуктена (1219m), те планине Лисац (1065m). Са источне стране котлину затварају огранци Јастребца (1494m).
Жупска котлина има површину од 160,43к
m2 и дужине је 14кm а ширине 11кm. Котлина је благо нагнута према крушевачкој котлини на источној страни. Такозвана Доња Жупа представља у ствари виногорје и чини једну трећину општине Александровац, која има укупну површину од 386,55км2. Остале две трећине припадају брдској и планинској области општине. То је Горња Жупа, која из котлине преко побрђа прелази у планинску област у којој је 27 висова изнад 1000 метара надморске висине.
Најнижа кота општине Александровац је 186 метара у речишту Пепељуше у источном делу, а највиша кота на Жељину на Рогавској чуки 1785
m надморске висине. У планинском, делу, у долинама већих речних токова постоје неколике композитне долине, што је нарочито карактеристично за горњи ток реке Расине, где се из Митровог Поља под Жељином и Гочем, узаном клисуром улази у плешко поље а после теснаца на Скачку у равницу код Грчака, према Будиловини и Милентији.
Жупска котлина, сва нагнута према североистоку, издељена је на три мање издужене котлине дуж токова Пепељуше, Кожетинске и Дреначке реке.
Већи речни токови у општини Александровац су Расина, Вратарица, Кожетинска и Дреначка река, чије воде теку према Западној Морави. Расина извире на Жељину и тече према истоку док Јошаничка река тече према западу и улива се у Ибар код Биљановца, испод Јошаничке Бање.
Клима Александровачке жупе, као резултат орографских и хидрографских одлика, припада типу умереноконтиненталне климе са неким одликама средоземне климе. Зиме су благе, са мало снега и температурама до минус 100. Ретке су екстремно ниске температуре, што је одувек посебно погодовало гајењу винове лозе. Најкишнији период је од априла до средине јуна, када су падавине најпотребније, посебно виновој лози. Ветрови су ретки, углавном дува северозападни ветар, али је претежан број дана у години без ветрова. Појам „жупна клима“ са свим благодетима које пружа је типичан за ово поднебље. Примера ради, у Жупи успевају и медитеранске културе питомог кестена, бадема и смокви, на отвореном простору.
Александровац је, иако релативно мало урбано средиште (6.476 становника по попису 2002. године), важно административно, економско и културно – просветно жариште са специфичном просторно – функционалном улогом која по свом утицају превазилази административне границе општине и протеже се на околни геопростор, делове територија суседних општина, а нарочито на подгорине Жељина, Копаоника и Гоча. Његове функције су карактеристичне и значајне за кореспондирање између изразито планинског простора у залеђу, на западу и југозападу, и североисточног и источног дела западноморавског функционалног правца, где су смештени Крушевац (57.347 становника), доминантно урбано жариште и административни центар Расинског округа, и Трстеник (17.180 становника), главне просторне и развојне окоснице овог округа. Општина Александровац према последњем попису броји 29.389 становника у 8.789 домаћинстава.
Винородна Жупа, чији је центар Александровац, има изванредно повољан гографски положај. Представља изразиту природну целину, добро је повезана природним везама са долинама Мораве, Ибра и Топлице. Испресецана је са долинама којих има три и то: Ракљанска, Кожетинска и Ражаничка, названих тако по потоцима који кроз њих протичу. Географски положај и климатски фактори су одлучујући чиниоци за развитак специфичног биљног и животињског света у Жупи. Жупа је класична земља српског виноградарства, винарства и воћарства.
Сасвим је вероватно да је винова лоза дошла у ове крајеве још за време Римљана, а можда и раније. Жупа је иначе непрестано насељавана од праисторије до данашњих дана зашта постоје материјални остаци.
Први писани подаци о Жупи потичу са краја XII века. Велики жупан Стеван Немања, оснивач српске државе, поклонио је манастиру Студеници више села у овом крају. У ктиторској повељи, 1196. год. манастиру Студеници дата су следећа села: Поповац, Кожетин, Ракља, Велика Крушевица и подруми са обавезом да „приносе вино потребно манастиру“.
Четрдесетих година деветнаестог века подижу се прве куће на месту данашњег Александровца, јер је стари Кожетин било насеље изграђено на вису око александровачке цркве и на терену данашњег насеља Кожетин
. Привредни значај Koжетина расте са развојем капиталистичких односа, односно са првобитном акумулацијом капитала. Ствара се танак слој богатих трговаца. Они су се заложили да Кожетин 19. јуна по старом а 2. јула по новом календару 1882. године добије име Александровац у част престолонаследника Александра Обреновића. Године 1901. Александровац је посетио краљ Александар Обреновић у време ускршњег поста и причестио се у александровачкој Цркви. Дочекала га је огромна маса Жупљана којој је он честитао причест. То је већ била напредна варошица која је 1837. године добила основну школу а 1872. 19. јануара отворена је Народна читаоница, једна међу првима у Србији. Црвени крст у Кнежевини Србији има  1874.године шест организација од којих је једна у Жупи. Жупски Црвени крст је први обавио хуманитарни задатак у збрињавању рањеника и пострадалих у ослободилачким ратовима 1876-1878. године, новчаним средствима у износу од 3600 златних талира.
У Жупи је 1882.године први пут константована зараза винове лозе филоксером, која је за само четири године опустошила виногорје. Краљевина Србија је већ 1891.године формирањем Државног лозно-воћног расадника, трећег по реду у Србији, учинила велике напоре у обнови виногорја.
Француски конзул Деко, приликом посете Жупи 1904.године изјавио је, када је видео тада већ обновљено жупско виногорје: „Ово је друга европска Шампања“. Већ 1904.гоидне, основана је Пољопривредна набављачко-потрошачка задруга, једна од првих у Краљевини Србији. Задружни покрет у Жупи је био снажан све док није ликвидиран 1948.године а задружна имовина национализована. Александровац је прву апотеку добио 1908.

Ратови од 1912-1918.године оставилу су тешке последице, много погинулих и помрлих, а привреду опустошену, винограде запуштене, сточарство уништено.Држава 1921.године, оснива Специјалну виноградарско-винодељску школу, која је образовала 26 генерација, најбољих југословенских винара и подрумара. Државна болница са стационаром, диспанзером и породилиштем изграђена је 1924. Град се брзо опоравља, нарочито цвета трговина вином, велики винарски трговци праве модерне подруме, отварају се шпекулантске радње, развија трговина и занатство засновано на искључиво мануфактурној производњи.

©2007 Zavičajni muzej Župe
web design:
Regionalna privredna komora Kruševac